Idemo dalje tam gdje smo u prošlom nastavku stali. Ideme v Krapinu. Treba odnesti papire da bi dobil još 1000 kuna za trejto djete. Treba iti h Upravni odjel za društvene djelatnosti Službu za zdravstvo i socijalnu skrb. Tera je h ulici Frana Galovića bb (bez broja). Gdje je ta ulica znam, ali gdje je broj bb?

Sreča kaj mi je Dušanka na opčini rekla kak se njoj čini da je to tam iza autobusnog kolodvora h onim zgradama i da je to na četrtom katu. Da mi to Dušanka nije rekla nema šanse da bi to našel. To je obična stambena zgrada i to kam treba dati te papire je h jednom stanu. Popnem se ja na 4. kat i na jednim vratima piše Upravni odjel za društvene djelatnosti. Uđem nutra, a tam je služba za prosvjetu šport i kulturu. No, vele mi da je to kaj trebam po hodniku ravno i prva vrata desno. Najdem to, predam papire i mislim si kak ti ljudi h našoj županiji hičeju peneze bezveze. Bitno je da je sve h Krapini, pa makar bilo i h običnoj šupi. Ali je h Krapini. Pa če več mora biti se h Krapini kaj se nije mogla onda napraviti jedna zgrada i da h njoj bude sve. A ne da je malo toga tu, a malo toga negdje drugdje. I još dan danas mi nije jasno zakaj je središte županije h Krapini. Slažem se da je Krapina ko grad stareša od Zaboka i da ima bogatiju povijest,… I ono kaj je najbitnije u vremenu kad se određivalo gdje buju središta županija h Krapini je na vlasti bil hadeze, kao jedan od najbitnijih argumenata. Sad bu nešči reke nije tak. Da si ja zamišljam. Nek si ja zamišljam, ali si i zamišljam kak to da h Istri nije sjedište županije u Puli. Tam h vrijeme osnivanja županija nije bil hadeze na vlasti. A h Pazinu je. Pa nek mi sad nešči veli da fantaziram.
Pak sam skrenul.

Uglavnom obavim ja se h Krapini i još mi je ostalo samo za predati papire na socijal (to je ona zgrada kraj crkve h Zaboku). Ulazim ja unutra naoružan s kopijama svih mogućih izvoda, listova i potvrda od djeteta. A nutra gužva. Devedeset posto od prisutnih penzioneri kaj su došli predati papir za dopunsko. Normalno da skoro nišči od njih nije spunil taj papir, nego ga ispunjava na licu mesta. Tak da to traje po 10 do 15 minuta, umjesto jedne minute. Kaj im je problem doma napisati ime i prezime, adresu i broj osigurane osobe? I potpisati se. Naravno da je problem. Zakaj bi to oni doma delali kad more to ova ženska kaj prima to popuniti. I onda se čudimo zakaj je gužva. A njih baš briga. H penziji su i imaju ljepoga vremena. Dojdem napokon do šaltera i pitam kaj treba napraviti da dobim jednokratnu novčanu potporu za novorođeno djete. Kulturno mi gospodična da obrazac za popuniti i na jedan post-it mi napiše kaj uz to treba priložiti i još me uputi nutra h kancelariju, skroz desno da si tam zemem još neke izjave, obrasce, formulare za porodiljni, rodiljni, roditeljski ili teri več dopust. Prejdem tam i zemem kod teta kaj nutra delaju sve to, još su mi i pokazale gdje kaj i kak treba spuniti. Sav vesel mislim si kak sam skoro pa gotov.

Dojdem doma i velim ženi da sam skoro sa svim gotov i da samo treba to popuniti. I več na prvom obrascu problem. Treba upisati broj osigurane osobe za dijete. Koje još nisam prijavil na zdravstveno. Kak sam završil ekonomsku školu i h bivšoj firmi sam između ostalog i to delal znam kak to ide. Zemeš Tiskanicu 3, popuniš, gazda potpiše, predješ na socijal, prva vrata lijevo i tam ti tete ak se nije zrušil server to za 5 minut naprave. Če je opal server, ostaviš to tam i drugi dan hjutro dojdeš po to.

Za moje djete je to trajalo 10 dana. Kak? Pročitajte u sljedećem broju.