Dnevnik tate Bena: Benzin
Piše: Tomislav Benčić
Evo! Još jemput je naša vlada pokazala kaj misli o nama običnim građanima ove zemlje. Ono kaj več
Evo! Još jemput je naša vlada pokazala kaj misli o nama običnim građanima ove zemlje. Ono kaj več svi znamo. Da smo stoka sitnog zuba. I da je jedini cilj našeg postojanja punjenje proračuna. Odnosno da smo tu samo zato da nas se more derati. Trebamo samo šuteti, delati i nič ne pitati. Puno nade naša vlada polaže u turizam. Pa su sad zmislili još jedan način kak buju običnog hrvata (s malim h) maknuli čim dalje od turista.
Velika večina od nas tak i onak nema penez da bi išla na more. Pa tam nebumo smetali turistima. Dobro bi bilo da im (turistima) ne smetamo niti dok dolaziju k nam. Pa nas treba maknuti i s auto cesta. Da ne smetamo našim dragim gostima iz Češke, Slovačke, Mađarske, Poljske i drugih nama tradicionalno naklonjenih država. Od ovog tjedna benzinske na autocestama moreju metati cijenu benzina kak hočeju. To se zove slobodno formiranje cijena.
Mene za to nije briga. Ja se ne vozim po autocestama. I to iz više razloga. Autoceste su mi preskupe i iz principa ne dam peneze za to. Da budem iskren niti ne putujem skoro nikam. Na autocestama je jako malo mesta za stati, pa se više volim služiti starim cestama. Birtija svako malo. I svako malo moreš stati i nekaj eventualno pogledati. Furt se nekaj zanimljivo najde. I ono najbitnije zakaj se ne vozim po autocesti. Jer me je sram. Nije da sam baš najsporeši na cesti, ali je daleko od toga da sam najbrži. Jer mali gradski auti kakvog ja imam nisu napravljeni da bi se natiraval po autocesti. Zato po gradu ima svojih prednosti. Na primjer Habin i moj auto staneju na jedno parkirališno mjesto.
Nakon par sunčanih dana evo opet kiše. Kaj je čist normalno za ovo doba godine. S obzirom da je naveliko počela sezona poljoprivrednih radova ovakva kiša dobro dojde. Jer sva ta zelenjava bolje raste kad nije preveč suho i kad ima vlage. Problem je jedino kaj raste ono kaj treba, ali i ono kaj ne treba. Lijepo je videti da raste ono kaj si posadil ili posijal. Zapraf i nije. I travu sijem pa mi nije ljepo gledeti kak raste. Jer znam da ju moram pokositi. Viš! Sad mi je na pamet opala ideja kak se bi čovek mogel fest obogatiti. Trebalo bi zmisliti travu tera je furt zelena, visine do maksimalno 5 centimetri i da prekriva cjelu površinu i uz to da ju ne treba kositi jer ne raste. To bi bil posel. A dok ne zmisliju takvu travu, treba prirediti kosilicu i početi kositi.