Nakon kaj sam išel na roditeljski Patriciji išel sam i Sandri. Prvo moram pohvaliti Sandrinu razrednicu jer se zmislila napraviti roditeljski za njihov razred prije masovnog kojeg je ravnatelj održal. Roditeljski ko roditeljski. Učiteljica nas je obavijestila da je na snazi pravilnik o odijevanju školi u kojemu piše da se deca nesmeju šminkati i da moraju biti dolično odjevena. Jer je škola osim obrazovne i odgojna ustanova.

Bilo je i nekoliko riječi o besplatnom školovanju, kak trebamo platiti ovo i ono i kupiti još ovo i ono. I da ne zaboravim i peneze za rit papir, ručnike i sapun treba dati. Kad se to pojedinačno gleda nisu to nikakvi penezi. Samo naj deca imaju se kaj im treba. Če deci dojde volja pod odmorom moreju si h predvorju i kupiti i spiti kavu, makijato, pa čak i kapučino. A na drugom aparatu moreju kupiti slatkiše i sokove razne. Tak da škola ko odgojna ustanova decu odgoji na ritual pijenja kave i žderanja slatkiša.

Ovo bla, bla, bla iz naslova se obično koristi da se označi da nešči puno preveč i bezveze pripoveda. Recimo moja Sandra. Ona bu pripovedala i kad treba, a još više kad ne treba. Za razliku od Patricije iz koje riječi treba zvlačiti. Gracia je bliže Sandri. Pripoveda na veliko. Se več i več riječi razmemo. I rečenice več slaže. I zna gde su h kuhinji slatkiši. I kad nekaj hoče stane ispod elementa gde to držimo, pokaže z rukom prema elementu i veli hoče to. Pa joj pokušam podvaliti bananu. A ona mi veli: Ne nanu, oče bona.

Lako je još dok deca pripovedaju. Pa makar i bezveze. Na kraju je to ipak simpatično. Problem je kad oni teri dobivaju puno penez da bi nekaj pametno rekli, pripovedaju gluposti. Mislim na naše zastupnike h Saboru. Naročito onaj aktualni sat, to jest aktualno prijepodne. Tam se normalan čovek more naposlušati gluposti za cjeli život. I da to nije tak žalosno bilo bi smješno. Oporba hiče drvlje i kamenje po vladi, a hadezajci postavljaju unaprijed dogovorena pitanja o onim rjetko dobrim stvarima kaj je aktualna vlada napravila. Bar ja mislim da je tima nešči na papiru dal pitanja tera moraju pitati. Zakaj bi inače svi redom čitali pitanja s papira. Ja če hoču nekoga nekaj pitati znam to pitati i bez da si pitanje na papir napišem i onda to pročitam.

Posebno me se dojmila adezeva zastupnica gđa. Roksandić kad je pitala premijerku kaj je to delala Račanova vlada 2003. godine da je ljetos u osnovnu školu upisano 1200 dece manje nego lani. Drugim rječima, bar sam ja to tak skužil, 2003. se rodilo 1200 dece manje nego 2002. Kad je isto tak na vlasti bila Račanova vlada. Dobar dio te dece rođene 2002. je napravljeno 2001. kad je na vlasti bila Račanova vlada. I ne razmem kakve to sad ima veze gdo je premijer s tim e se ljudi, da mi oprostite na izrazu, jebeju ili ne? A nakon toga je Kosorica počela hvaliti svoju populacijsku politiku. I zmislim se da je najavljivala da buju vrtiči delali h dvije smjene. Kolko je meni poznato h Zagorju je jen takav. Za pomoč roditeljima su uveli i besplatne knjige za školu. To je bil dobar potez, samo čim je nekaj dobro za narod to ova vlast brže bolje ukine. Pa več nema knjiga zabaf. Isto tak je Kosorica, dok još nije bila premijerka obečala da se bu smanjil pedeve na dječje stvari (odječu, obuču, opremu, hranu i slično). Ne da nisu smanjili pedeve na to, nego su ga još i povečali.

Da nebu ispalo da samo pljujem po aktualnoj vlasti bum ih pohvalil za mjeru populacijske politike korištenje roditeljskog dopusta do tri godine za treće i svako sljedeće djete. Za malo djete je odlično da bude čim više s roditeljima. Naročito kad si roditelj to more financijski priuštiti. A uz naknadu od 1600 kuna za drugu i treću godinu ne vidim razloga zakaj bi se roditelj vračal na posel. Ti penezi su vam dosta za se kaj vam treba za troje dece, ostane i za vaše potrebe, a još si morete i deti na stranu za skijanje i za more.