Dnevnik tate Bena: Redukcije
Piše: Tomislav Benčić
Sigurno se mnogi zmisliju 80-ih godina prošlog stoljeća kad su sako malo bile nekakve redukcije.
Sigurno se mnogi zmisliju 80-ih godina prošlog stoljeća kad su sako malo bile nekakve redukcije. Jedno vrijeme su bile redukcije struje. H određeno doba dana nije bilo struje. Jednostavno je elektra u unaprijed najavljeno vrijeme iskopčala struju na par vur.
To je imalo i svoje dobre strane. Bar za nas, teri smo onda bili deca. Bilo je super igrati se skrivača po mraku i kad nije svjetila javna rasvjeta. I benzin je bil reduciran jedno vrijeme. I to na, kolko se ja zmislim, dva načina. Jedan je bil da su si teri su imeli aute ili nekaj drugo za kaj je trebal benzin ili nafta, dobili određenu količinu bonova s terima su mogli kupovati gorivo. Normalno, uz bonove je trebalo i peneze dati. Druga varijanta je bila par-nepar. Jen dan su se smeli voziti oni s parnim registracijama, a drugi oni s neparnim.
Mislil sam da su ta vremena daleko iza nas. Ali nisu. Svako ljeto doživim jednu vrstu redukcije. Ne samo ja nego i mnogi drugi. Redukciju provodiju željeznice. Jednostavno su reducirali broj vagona h cugu. Pa sad, umjesto pet vagona kolko ih inače ima, voziju po tri. Ali cijenu karte nisu reducirali. To je več, tak i onak, postala praksa da se reduciraju usluge, ali cijene ne.
Doživel sam i ugodna iznenađenja. I to, ne bute vjerovali, od raznih tijela državne uprave. Trebamo si Patricija i ja zvaditi osobne iskaznice. Ja, zato jer mi je stara istekla, a Patricija zato jer bu još ove godine navršila 16 i s 16 ljet se mora imati osobna iskaznica. Da ne lutamo preveč, na internetu sam pogledal kaj sve treba za zvaditi osobnu. Za mene je trebala samo stara osobna i slike, a za Patriciju treba domovnica, izvadak iz matice rođenih ili rodni list, slike i prisustvo jednog od roditelja.
Zbudil sam Patriciju rano h jutro oko 10 vur i krenemo redom. Prvo, smo se prešli slikati. Kad buju slike gotove? Za vuru vremena. Onda smo prešli Patriciji zvaditi domovnicu i izvadak iz matične knjige rođenih. Uđemo mi nutra, gde su ti uredi, a ono iznenađenje. Nutra dela klima. I čist je ugodno. Niti nismo dugo čekali, tete su tam bile fest ljubazne i fest brze. Jedino nutra, h sobi gde su te tete nisam primjetil klimu. Spustimo se do policije. I tam nutra dela klima. I tam teta za šalterom kulturna i ljubazna. Sve nam je ljepo objasnila kaj još trebamo napraviti. Od te količine ljubaznosti još nemrem k sebi dojti. S jedne strane mi je drago kaj je to tak, a s druge očekival sam nekaj drugo da morem tu sipati drvlje i kamenje, ali od toga ovaj put nič.