[VIDEO] 'Mladima se uopće ne dopada posel grobara i čistača, radije bi se samo šetali!'

Nakon dvadeset godina rada kao grobar i komunalni radnik u Bedekovčini Zlatko Ded (62) iz Bedekovčine otišao je u mirovinu. Ded je oko četiri godine radio kao grobar, a s tim je poslom počeo 1998. godine.

Uvijek 'na iglama'

Nakon toga prebačen je na poslove čišćenja, odnosno postao je komunalni radnik. – Jako mi je dosadno u mirovini. Tu dok sam delal sam bil među društvom. Ništ mi nije bilo teško. Dizao sam se u šest ujutro. Radil sam od 7 do 3 – započeo je Ded svoju priču. Radio je, kako kaže, sve što je trebalo – flaksanje, čišćenje kanti za smeće, čišćenje tržnice, kopanje kanala… - Dobro sam se slagal i s kolegama, a nedavno smo dobili šefa Matiju. I s njim sam se odlično slagal. On nam je liepo dal raspored posla, a mi smo sve odradili. Samo, sad potkraj me počela dosta kičma boljeti. Trebate vi skopati tolike grabe i po snijegu i po kiši i po vjetru. Nema veze kakvo je vrijeme, jer sprovod mora iti – rekao je simpatični 62 – godišnjak. Priča, biti grobar nije lagan posao. Grob treba iskopati, pa napominje Zlatko, 'zašalati'. – Onda se zna dogoditi da dojdete na 'zviranjek', to vam je izvor vode, i onda morate tu vodu hitati van. Uvijek ste na iglama. Morate paziti da se raka ne zatrpa – nadodao je umirovljeni bedekovčanski komunalni radnik.

Mladi se ne bi mučili

Posao grobara, osim što je fizički težak, težak je i psihički. – Najteže mi je bilo prvih godina kad sam se zaposlil. Imal sam taman puno male dece za pokopati. To su mi bili najgori sprovodi. Nekad mi je i suza znala krenuti – prisjetio se Zlatko Ded dodajući da mladi ne bi radili takve teške poslove. – Mladim se ne dopada posle grobara ili čistača. Oni bi se samo šetali po Bedekovčini i ne bi se mučili. Danas se misli da ljudski rad moreju zamijeniti strojevi. Ali to vam nije tak – istaknuo je 62 – godišnji Ded. Prije nego je počeo raditi za Općinu Bedekovčina, Zlatko je radio u poznanovečkom Inkopu. Tamo je bio šivač obuće. – Jako mi je žal kad sad vidim kaj se u Inkopu događa. Sad se govori da buju zaprli firmu. A prije vam je Inkop bil firma i pol. Nekad smo delali i po 12 vur, ali su i plaće bile itekak dobre – prisjetio se Zlatko svog radnog vijeka u poznatoj firmi. Iz Inkopa je otišao jer su ga, kaže, jako pekle oči i dosadio mu je posao pa je htio promjenu.

Vinograd

Ponosan je, priča, na svoj radni vijek i na sve što je učinio za Bedekovčinu. – Svoj sam posel obavljal savjesno i ništ ne bi promijenil. Još i danas mi ljudi prilaze po Bedekovčini i vele mi: Bok Zlatko, kak si? Bok grobar ,kak si? - ispričao nam je Ded.

Načelnik Općine Bedekovčina Darko Ban uručio prigodan poklon Zlatku prilikom njegovog odlaska u mirovinu

Posebno mu je drago što je i Općina prepoznala njegov rad i doprinos pa su mu prošle godine uručili Zahvalnicu. Od kada je u mirovini Zlatko ima mnogo više slobodno vremena. U ovo zimsko vrijeme pomaže mami očistiti snijeg i dvorište, a još jedan od hobija mu je i obrađivanje vinograda. – Imam oko tristo čokota vinograda i sve u njemu radim sam. U tome uživam – završio je svoju priču 62 – godišnji Ded dodajući da rado prolista Zagorski list, a kupuje ga svakog utorka pa mu je posebno drago što će par crtica o njemu osvanuti i na stranicama našeg tjednika.