Još jemput sam se zestal s jezičnim problemima. Ovaj put me muči gramatika. Točnije padeži. Znam ja ono nominativ tko? što? genitiv koga? čega? I tak dalje. I ja se zmislim još iz škole da se riječi po padežima dekliniraju. Recimo gemišt. Tko? Što? Gemišt. Koga? Čega? Gemišta. Komu? Čemu? Gemištu.

Da sad ne nabrajam sve. I te deklinacije smo mi h školi vučili. Sad se iz upotrebe skoro izbacila riječ deklinacija i ubacila sklonidba. Kak je zapravo dekliniranje i sklanjanje riječi jedno te isto baš bi štel znati e morem ja onda reči da sam se dekliniral pod krov kad je kiša počela cureti? I kak bi ja nekaj doma s decom delal za školu kad se sako malo nekaj zmeni. Zapraf bi trebal delati ž njimi da se i ja nekaj novoga nafčim. Jer ovo kaj sam cjeli život vučil več ne vrijedi.

Barem deci morem matematiku pomoči. Tu se nič ne mjenja. Dva plus dva su i dalje četri. Pi je još uvjek 3,14. Trokut i dalje ima tri kuta. Ili se morti i tu nekaj zmenilo.

I na poslu smo hčera (to hčera nije hčera u odnosu na vrijeme kad ovo čitate, nego u odnosu na vrijeme kad sam ovo pisal) raspravljali malo o jeziku. Tak smo se nekaj spominali i zaključili da je naš jezik izrazito muški. Jer se za neke stvari nemre najti riječ u ženskom rodu. Zemimo nogomet kao primjer. Nogometaš teri da gol na utakmici je strijelac. A kak se zove nogometašica tera na utakmici da gol? Streljačica? Osim toga zakaj se onaj teri da gol zove strijelac? Logično je da je strijelac osoba tera se bavi streljaštvom. Ili osoba rođena u znaku strijelca kaj se horoskopa tiče.

Ovu noč je i snjeg opal. Zapraf dok ovo pišem još furt curi. A veliju da bu do zutra curel. Čim je to malo snjega opalo odma problemi. Razmem da ima problema po cestama, ali ne razmem koji je problem na štreki. Po mojoj logiki cug se pelja po štreki i nemre iti niti ljevo niti desno. I nemre zajti h grabu. Niti se odsmicati kraj štreke. Zapraf kad se zmislim kaj se se događa zadnjih meseci vidim da je i to moguče. Ali to sad nema veze. Opalo je tih par centimetri snjega i mam cugi kesniju. Hjutro smo uspeli dojti do Luke i tam cug nije štel krenuti. Probal je kondukter odprti vrata, ali ni to se nije dalo. I tak mi stojimo h Luki i nišči ne zna kaj se događa. Ne znaš e je cug krepal. E su nas morti teroristi oteli? Nakon jedno 15-20 minut ipak smo krenuli dalje. I nišči ni a ni be. Zakaj smo stali? Zakaj sam ja na posel zakasnil?

Evo kakvih problema napravi par centimetri snjega. Baš me zanima kaj bu če opadne jedno pol metra.